Printing


Znamo da i do 3%  obrta firmi odlazi na račune vezane za uređaje za štampu, usluge njihovog servisiranja, potrošnog materijala... U svemu ovome postoje i gubici u efikasnosti u trenucima neraspoloživosti uređaja za štampu.

Zatečeno stanje je, najčešće, veliki broj različitih modela štampača, proizvodjača, tehnologija, dobavljača...

Kako onda za svaki štampač obezbediti rezervne tonere?  Kako ih nabaviti po korektnim  cenama?  Da li su dobavljači „varali na kartama" po pitanju kvaliteta potrošnog materijala? Dokle da plaćam cenu servisa koja je ravna ceni novog štampača? Mora li svaki zaposleni da ima svoj štampač? Kako da svega, svuda ima i da se ne kvari?  A drug Marfi je odavno utvrdio da se najviše kvari - kad su nam kavarovi najmanje potrebni.

Jedini pozitivan odgovor (dok ne pređemo na paperless document menagment) je upravljanje štampom. Ideja je da sve radnje oko štampe možete  kontrolisati sa jednog mesta uz prethodnu optimizaciju. Pod optimizacijom se ne misli na kompleksno modeliranje već da svaka radna grupa ima svoj veći, robusniji i ekonomičniji štampač čime se direktno postižu sledeće povoljnosti: 

  • Smanjivanje troškova štampe
  • kontrola štampe po lokacijama/profitnim jedinicama
  • autorizacija aktivnosti štampe (ko šta može i koliko da štampa, kopira ili skenira)
  • Slanje skeniranog materijala na e-mail ličnosti ili grupe

Ovakav pristup uz upotrebu softvera za nadzor štampe omogućava racionalnu upotrebu uređaja za štampu uz daleko manje glavobolje. Sama realizacija ovakvog koncepta nije vremenski definisan projekat - već stalan, tihi proces, koji se odvija u fazno održivim pomacima u trenucima ciklusa zamene uređaja za štampu (npr 10 malih uređaja zameniti jednim ozbiljnim)

U širem smislu, kod firmi u privatnom  vlasništvu, to može obuhvatati i još dve važne faze: finansiranje i reciklaža.

Finansiranje se odnosi na opciju kada klijent nije vlasnik uređaja za štampu u smislu osnovnih sredstava, već plaća mesečnu rentu za opremu u vlasništvu lizing kuće (koja osim najma opreme može da uključuje servis uređaja kao i dostavu potrošnog materijala). Ovaj koncept je u ovom trenutku privlačniji za privatne firme koje žele da upravljaju svojim završnim bilansima, eliminišući amortizaciju po pitanju vlasništva uređaja za štampu, ali pitanje je dana kada će se razviti modaliteti i za državna preduzeća jer zahtev evidentno postoji. Kao što je i pomenuto, renta se može vezati za broj odštampanih strana i može sadržavati i papir, pa je korisnik u situaciji da zna totalnu cenu koštanja jednog odštampanog lista, A4 naprimer.

Reciklaža je pomenuta najpre u dva konteksta - odnosa prema otpisanim uređajima za štampu (što je pitanje knjigovodstvenog otpisa, uklanjanja i daljeg tretmana)  i toner kasetama, u smislu brige prema životnoj sredini budući da su u pitanju delimično nerazgradljivi materijali.

 Deset uvodnih pitanja za početnu analizu upravljanja štampom

 1. Koliko se print centara predviđa (topologija, više manjih ili jedan centralni)

 2. Koliki je obim štampe po print centru (procena A3, A4, kolor, crnobelo..)

 3. Koliki je broj korisnika po print centru (sektora, službi...)

 4. Koje funkcije su potrebne da uredjaj poseduje (adf, copy, print, scan, fax, e-mail)

 5. Mono ili kolor štampa/kopiranje

 6. Odnos štampe A3, A4 i drugih formata (posebne potrebe, projektni biroi, marketing...)

 7. Gde se osećaju značajnije potrebe za dvostranom štampom (duplex)

 8. Da li je potrebno vece skladistenje papira u odnosu na projektovanu potrošnju lokacije

 9. Ima li dominantnih zahteva  pojedinih službi za kolor skeniranje

 10. Kroz koje završne obrade prolazi odštampani materijal-tzv. "finiširanje" (bušenje rupa, heftanje, insertovanje stranica, savijanje u knjižicu, c-fold, z-fold...)

 *Naravno, ni na jedno pitanje ne očekuje se precizan odgovor, već je najpraktičnije odgovor omeđiti između pesimističkog i optimističkog viđenja

Koncept našeg strateškog partnera Lexmark, za upravljanje "flotom" uređaja za štampu, primer iz Njusvika



 


Valid XHTML 1.0 Transitional

Valid CSS!