Bista filozofa i pisca, polemičara i akademika Nikole Miloševića, rad vajarke Drinke Radovanović, otkrivena je na Filološkom fakultetu u okviru svečanosti kojom je ova ustanova obeležila svoj dan.
Nikola Milošević je predavao teoriju književnosti, antičke poetike, savremene književne teorije. Njegova predavanja bila su neka vrsta javne tribine na kojoj su se mogle čuti stvari koje drugde nisu.
„Svi smo bili fascinirani njegovom retorikom i govorničkim sposobnostima, svaka rečenica mogla je odmah u štampu. Bio je impozantan kao figura, staložen i miran, bez gestova ili jeftinih duhovitosti. Jednostavno, čitav efekat proizilazio je iz onoga što je govorio, a ne iz onoga kako je govorio“, naglasio je profesor Jovan Popov sa katedre za opštu književnost i teoriju književnost.
Otkrivajući bistu čuvenog profesora u holu Filološkog fakulteta prof. dr Milo Lompar je rekao da je još Hana Arent govorila da se u vreme krize, kada kopni poverenje u institucije, pred nama, kao svetlost u magli, pojavljuju istaknuti pojedinci. Oni su poslednje utočište smisla. Jedan od tih pojedinaca koji je u drugoj polovini 20. veka obeležio smenu svetlosti i tame u našim životima bio je Nikola Milošević.
„Ovim gestom on zapravo dobija ono što nikad nije očekivao za sebe a neštedimice je darivao – spomen i pamćenje“, naglasio je Lompar.
Zahvalivši se donatorima, preduzeću „Informatika ad“ , uručivši zahvalnicu generalnom direktoru Slavoljubu Kačareviću, i Zadužbini Miloš Crnjanski, profesor Lompar podsetio je da je Nikola Milošević, pored toga što je 27 godina bio na čelu Zadužbine, bio i neko ko je obeležio povratak Miloša Crnjanskog u srpsku književnost.
