„Антоније П. Фарчић – Једна историја приморских Срба“
Реч је о пронађеним рукописима Антонија Фарчића који говоре о приморским Србима, њиховој историји и култури
Књига „Антоније П. Фарчић – Једна историја приморских Срба“, у издању Информатике ад, представљена је у понедељак читаоцима на 65. сајму књига у Београду. Реч је о пронађеним рукописима Антонија Фарчића који говоре о приморским Србима, њиховој историји и култури.
У „Једној историји приморских Срба“ садржана је необична судбина учитеља, професора, историчара, публицисте, преводиоца, културног радника, политичара, коју су одређивали његови лични идеали, етички, национални, верски, неусклађени са пролазним идеалима времена, што је скупо “плаћао“ и за живота и после смрти, рекла је Злата Бојовић, историчар књижевности и академик САНУ, говорећи о животу и раду Фарчића и додала да је ова књига преузела на себе задатак да постхумно, скоро пола века после његове смрти, врати Антуна Фарчића, као ствараоца, оном делу културне и опште историје којој је припадао. Радећи на њој, мислило се да Антуна Фарчића и његово дело треба спасти од заборава. Међутим, и срећом, свим оним што књига садржи не враћа само из заборава Антуна Фарчића, она исправља неправду, она је његов тестамент, она му обезбеђује далеко достојније место у нашој култури и историји које му је предуго било ускраћивано, закључила је академик Бојовић.
Софија Божић, научни саветник Института за новију историју Србије је истакла да стваралаштво Антонија Фарчића може бити узор историчарима нашег времена, јер их подсећа на то да је њихова одговорност изузетно велика, да историчар често мора бити храбар како би саопштио открића која представљају известан новум и да по сваку цену мора сачувати интелектуалну честитост. Додала је да верује да ће Фарчић добити место које му припада у историографији.
О проналажењу рукописа говорио је Слободан Антонић, социолог и редовни професор на Филозофском факултету у Београду, који је указао да то није случајност. Када га је, на путу од куће до пијаце, Радивоје Кочић, проналазач рукописа, замолио по трећи пут да преузме „седам пожутелих фасцикли“, осетио је да треба да застане и погледа. Тако је историјска и књижевна оставштина Фарчића, у колицима за пијацу, стигла у кућу Антонића. Он је захвалио Информатици која је затим помогла да дух Антонија Фарчића поново оживи између корица ове књиге.
Миле Бјелајац, директор Иститута за новију историју Србије у име саиздавача, после представљања лика и дела Антонија Фарчића, истакао је да „нажалост сви ми данас стојимо пред истим искушењима, трпимо незаслужено ако искорачимо мимо коректног, као и он некада. Ипак, остаје тај интелектуалн инат и пркос свему“.
