„Antonije P. Farčić – Jedna istorija primorskih Srba“
Reč je o pronađenim rukopisima Antonija Farčića koji govore o primorskim Srbima, njihovoj istoriji i kulturi
Knjiga „Antonije P. Farčić – Jedna istorija primorskih Srba“, u izdanju Informatike ad, predstavljena je u ponedeljak čitaocima na 65. sajmu knjiga u Beogradu. Reč je o pronađenim rukopisima Antonija Farčića koji govore o primorskim Srbima, njihovoj istoriji i kulturi.
U „Jednoj istoriji primorskih Srba“ sadržana je neobična sudbina učitelja, profesora, istoričara, publiciste, prevodioca, kulturnog radnika, političara, koju su određivali njegovi lični ideali, etički, nacionalni, verski, neusklađeni sa prolaznim idealima vremena, što je skupo “plaćao“ i za života i posle smrti, rekla je Zlata Bojović, istoričar književnosti i akademik SANU, govoreći o životu i radu Farčića i dodala da je ova knjiga preuzela na sebe zadatak da posthumno, skoro pola veka posle njegove smrti, vrati Antuna Farčića, kao stvaraoca, onom delu kulturne i opšte istorije kojoj je pripadao. Radeći na njoj, mislilo se da Antuna Farčića i njegovo delo treba spasti od zaborava. Međutim, i srećom, svim onim što knjiga sadrži ne vraća samo iz zaborava Antuna Farčića, ona ispravlja nepravdu, ona je njegov testament, ona mu obezbeđuje daleko dostojnije mesto u našoj kulturi i istoriji koje mu je predugo bilo uskraćivano, zaključila je akademik Bojović.
Sofija Božić, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije je istakla da stvaralaštvo Antonija Farčića može biti uzor istoričarima našeg vremena, jer ih podseća na to da je njihova odgovornost izuzetno velika, da istoričar često mora biti hrabar kako bi saopštio otkrića koja predstavljaju izvestan novum i da po svaku cenu mora sačuvati intelektualnu čestitost. Dodala je da veruje da će Farčić dobiti mesto koje mu pripada u istoriografiji.
O pronalaženju rukopisa govorio je Slobodan Antonić, sociolog i redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koji je ukazao da to nije slučajnost. Kada ga je, na putu od kuće do pijace, Radivoje Kočić, pronalazač rukopisa, zamolio po treći put da preuzme „sedam požutelih fascikli“, osetio je da treba da zastane i pogleda. Tako je istorijska i književna ostavština Farčića, u kolicima za pijacu, stigla u kuću Antonića. On je zahvalio Informatici koja je zatim pomogla da duh Antonija Farčića ponovo oživi između korica ove knjige.
Mile Bjelajac, direktor Istituta za noviju istoriju Srbije u ime saizdavača, posle predstavljanja lika i dela Antonija Farčića, istakao je da „nažalost svi mi danas stojimo pred istim iskušenjima, trpimo nezasluženo ako iskoračimo mimo korektnog, kao i on nekada. Ipak, ostaje taj intelektualn inat i prkos svemu“.
